Ne vidiš dalje od svog nosa

2017-09-22

A ja sam mislila da ćeš se prepoznati, i iz straha ti nisam htjela dati da pročitaš. Na kraju sam ti dala da pročitaš nešto drugo za što si me pohvalio. Ali nisi se niti tu prepoznao, iako si mogao. Još uvijek ne vidiš dalje od svog nosa. Nisi bez razloga kratkovidan. Nećeš pročitati niti ovaj tekst, ali sve sam sigurnija da ga pročitaš da se opet ne bi prepoznao!

Koliko puta pokušavamo drugima indirektno ukazati na stvari kojima nas povređuju. Nismo dovoljno hrabri da to kažemo direktno. Mislimo da ćemo time samo pogoršati situaciju, što je vjerojatno istina...ali možda u konačnici bude bolje jer smo barem pokušali. Rijetko pokušavam, ali učim. Trpim pa nemam strpljenja reći na lijep način jer sam u glavi sigurna da sam inscenirala sve moguće konverzacije i ishode, kao kad prvi put ideš na spoj s nekim u koga si zaljubljen. Nikad ne ispadne onako kako smo zamislili, uvijek nas iznenadi baš ta jedna računica a koju nismo računali! K vragu!

Kako je moguće da se neki ljudi ne mogu prepoznati svoje postupke u postupcima drugih ljudi, a isti ti postupci im smetaju? Naposljetku, kada više ne možemo, kada smo prekoračili svoje granice strpljenja te pokušamo osobi direktno objasniti da nam škodi svojim postupcima, ona se nađe uvrijeđenom jer ne vidi što radi. Ali nerijetko osobi iste stvari radi netko drugi, što ju smeta pa se često na to žali upravo nama. Fascinantno!

Kažeš da ti smeta njeno društvo i da želiš biti sam, ali meni ne daš da budem sama i govoriš mi da ti je najljepše kada si sam. Kada ti naglas kažem da je i meni tako, misliš da rečenica:"I ja najviše volim kada sam sama." uključuje i tebe, ali ne uključuje. A ja nemam hrabrosti reći ti.

Da pročitaš ovaj tekst ne bi ti bilo jasno da se radi o tebi...