Dugotrajno izlaganje i prilagođavanje nezdravom okruženju

2017-12-13

Od kada smo mali težimo se prilagoditi okolini, kako bi bili prihvaćeni. Čak s osudom ili žaljenjem nekoga nazivamo neprilagođenim. Ali što je kada nismo u zdravoj okolini ili zdravoj situaciji?

Jedna od definicija inteligencije je (brza) mogućnost prilagodbe situaciji/okolini.

Kada se nalazimo u po nas ugrožavajućoj situaciji, prilagodit ćemo se i probati proći sa što manje posljedica.

Što kad nismo u takvoj situaciji, nego u vrlo lošoj okolini, dugotrajno lošoj okolini, kojoj se moramo prilagoditi da bi nam bilo "lakše" i da bi bolje prošli? Ako se prilagođavamo nezdravoj okolini, ne znači li to da i sami postajemo nezdravi? Ili smo samo pragmatični? Vrlo je malo ljudi koji uspijevaju ostati bistre glave i zdravog tijela tokom dugotrajnog koegzistiranja u nezdravoj okolini. Nezdravo radno okruženje je isto kao i loš brak. Ako smo jako sigurni zašto to radimo, možda prođemo neokrznuto, ali u protivnom će naše zdravlje zasigurno patiti. Ili naše mentalno ili fizičko zdravlje jer nismo sretni, pod pritiskom smo i nezadovoljni. S vremenom propadamo sve više i više, postajemo dio sivila koje nas okružuje i postajemo još jedan sivo obojen igrač Monopolya.

Ne pristajem se u nešto takvo uklopiti. Što je najgore što mi se može desiti? Da, obuzima me strah, ali moj strah je kratkotrajan ili barem kraći od onoga koji osjećam svakodnevno u takvoj okolini. 

Spominjući inteligenciju, što ima inteligentno u narušavanju vlastitog zdravlja neprestano strahujući?